[Media]

PEDEST I PRVI HADIS
ČUVANJE JEZIKA I RUKE OD NANOŠENJA NEPRAVDE MUSLIMANIMA

وَحَدَّثَنَا أَبُو الطَّاهِرِ أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبْدِ الله بْنِ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ الْمِصْرِىُّ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِى حَبِيبٍ عَنْ أَبِى الْخَيْرِ أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ الله بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ يَقُولُ إِنَّ رَجُلاً سَأَلَ رَسُولَ الله -صلى الله عليه وسلم- أَىُّ الْمُسْلِمِينَ خَيْرٌ قَالَ « مَنْ سَلِمَ الْمُسْلِمُونَ مِنْ لِسَانِهِ وَيَدِهِ ».

Prenosi se od Ebu-Musaa el-Eš'arija, radijallhu anhu, da je rekao: "O Allahov Poslaniče, koji musliman je najbolji? Kaže:

"Onaj od čijeg jezika i ruke su mirni muslimani."[80]

Biografija ravije:

Ebu-Musa Abdullah ibn Kajs ibn Sulejm el-Eš'ari je plemeniti ashab, bio je namjesnik Kufe. Preselio je 50. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

Hadis je dokaz o vrijednosti čuvanja jezika, jer je u čuvanju muslimana od nanošenja neprijatnosti svom bratu muslimanu najveća potvrda njegovog islama. ﷻ‬ hadisu je spomenut jezik jer on izražava ono što je u duši.

Takođe, u hadisu je dokaz o vrijednosti čuvanja ruke, jer većina radnji se obavlja rukom. ﷻ‬ spominjanju ruke bez drugih organa je dublje značenje, jer pod značenje ruke ulazi moralni smisao, poput bespravnog prisvajanja tuđeg prava.

Smjernice hadisa:

1. Ne kršiti prava drugih pa makar to bilo nešto neznatno.

2. Nevrijeđanje nikog od ljudi.

3. Spominjati ljude po onom što ne vole je vid uznemiravanja tih ljudi.

4. Ostavljanje prenošenja riječi koje uzrokuju neprijateljstvo i razdor među prijateljima.

5. Čuvanje da se ne uzme nešto od školskih kolega, kao olovka, linijar i tome slično, osim sa njihovim odobrenjem.

[Media]

PEDESET I DRUGI HADIS
OBAVEZA TRAŽENJA ZNANJA

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ بِشْرِ بْنِ حَبِيبٍ الْبَيْرُوتِيُّ ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُصَفًّى ، حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ الْهَاشِمِيُّ ، حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ عَطِيَّةَ ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، قَالَ : طَلَبُ الْعِلْمِ فَرِيضَةٌ عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ.

Prenosi se od Enesa, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu aleji ve sellem, rekao:

"Traženje znanja je obaveza svakom muslimanu."[81]

Biografija ravije:

Enes ibn Malik el-Ensari, rahimehullah, časni ashab, sluga Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Služio ga je deset godina. Prenio je mnogo hadisa i ubraja se među fakihe i učene ashabe. Preselio je 92. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je dokaz obaveze traženja znanja, čak šta više, to je od najvećih fardova i vadžiba. Korisno znanje je ono čiji je plod bogobojaznost i poniznost. Ono koristi svom vlasniku u toku njegovog života i poslije smrti:

"A Allaha se boje od robova Njegovih učeni."[82]

Najpotpuniji način traženja znanja je da onaj koji traži znanje vodi brigu o učenju nasljeđene nauke od Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, (tj. hadisa), razumijevanja značenja Poslanikove, sallahu alejhi ve sellem, naredbe, zabrane i ostalog govora, slijeđenju toga i davanja prednosti tome nad ostalim.

Smjernice hadisa:

1. Superiornost islama, time što je učinio znanje razlogom uspjeha na dunjaluku i ahiretu.

2. Činjenica da je islam preduhitrio druge u pozivanju znanju i učenju.

3. Traženje znanja je obaveza svakom muslimanu i muslimanki.

4. ﷻ‬ islamu je učenjak bolji od pobožnjaka.

5. Iskren nijjet u traženju znanja čini studiranje, istraživanje i pronalaženje primljenim ibadetom, inšallah.

[Media]

PEDEST I TREĆI HADIS
PRAVO PUTA

حَدَّثَنِى سُوَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنِى حَفْصُ بْنُ مَيْسَرَةَ عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ عَنْ أَبِى سَعِيدٍ الْخُدْرِىِّ عَنِ النَّبِىِّ -صلى الله عليه وسلم- قَالَ « إِيَّاكُمْ وَالْجُلُوسَ فِى الطُّرُقَاتِ ». قَالُوا يَا رَسُولَ الله مَا لَنَا بُدٌّ مِنْ مَجَالِسِنَا نَتَحَدَّثُ فِيهَا. قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- « فَإِذَا أَبَيْتُمْ إِلاَّ الْمَجْلِسَ فَأَعْطُوا الطَّرِيقَ حَقَّهُ ». قَالُوا وَمَا حَقُّهُ قَالَ « غَضُّ الْبَصَرِ وَكَفُّ الأَذَى وَرَدُّ السَّلاَمِ وَالأَمْرُ بِالْمَعْرُوفِ وَالنَّهْىُ عَنِ الْمُنْكَرِ ».

Prenosi se od Ebu-Se'ida el-Hudrija, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Čuvajte se sjedenja po putevima." Rekoše: ''O Allahov Poslaniče, sjedenje na putu je nama neophodno, mi tu razgovaramo.'' Pa reče Allahov Poslanik, sallahu alejhi ve sellem: "Ako ćete sjediti, onda dajte putu njegovo pravo." Kažu: ''Šta je pravo puta, o Allahov Poslaniče?'' Reče: "Obaranje pogleda, otklanjanje neprijatnosti, odvraćanje selama i naređivanje dobra i zabranjivanje zla."[83]

Biografija ravije:

S'ad ibn Malik ibn Sinan el-Ensari, radijallhu anhu, je plemeniti ashab. Učestvovao je u svim bitkama poslije Uhuda. Prenio je mnogo hadisa. Preselio je u Medini 53. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je došla zabrana sjedenja po putevima. Mudrost ove zabrane je što se sjedenjem čovjek izlaže iskušenju. Ponekad onaj ko se boji iskušenja za sebe, gledajući u žene kada prolaze, vidi ono što budi strasti. Na putu se izlaže obavezi davanja prava Allahu i muslimanima zbog toga što su tražili dozvolu da ostanu sjediti po putu. A da je čovjek sjedio u kući ne bi to znao, niti bi bio obavezan obavljati prava koja često ne izvršava.

Smjernice hadisa:

1. Sjedenje sa prijateljima u kući je bolje od stajanja na ulici.

2. Čuvanje od igranja po ulici.

3. Obaveza obaranja pogleda od onog što je Allah zabranio.

4. Ne uznemiravati muslimane ako je neophodno da se sjedi na ulici.

5. Onaj koji sjedi na ulici obavezan je odvraćati selam, upućivati na dobro i upozoravati na zlo.

[Media]

PEDEST I ČETVRTI HADIS
ISLAM NAREĐUJE DA MU'MIN BUDE JAK

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِى شَيْبَةَ وَابْنُ نُمَيْرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الله بْنُ إِدْرِيسَ عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ عُثْمَانَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ عَنِ الأَعْرَجِ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- «الْمُؤْمِنُ الْقَوِىُّ خَيْرٌ وَأَحَبُّ إِلَى الله مِنَ الْمُؤْمِنِ الضَّعِيفِ وَفِى كُلٍّ خَيْرٌ احْرِصْ عَلَى مَا يَنْفَعُكَ وَاسْتَعِنْ بِالله وَلاَ تَعْجِزْ وَإِنْ أَصَابَكَ شَىْءٌ فَلاَ تَقُلْ لَوْ أَنِّى فَعَلْتُ كَانَ كَذَا وَكَذَا. وَلَكِنْ قُلْ قَدَرُ الله وَمَا شَاءَ فَعَلَ فَإِنَّ لَوْ تَفْتَحُ عَمَلَ الشَّيْطَانِ».

Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Jak mu'min je bolji i draži Allahu od slabog mu'mina a u obojici je hajr. Teži za onim što ti koristi, traži pomoć od Allaha i ne budi slab. A ako te zadesi neka nevolja nemoj reći da sam uradio tako i tako bilo bi tako i tako, nego reci: Allah je odredio i ono što je On htio uradio. Zaista, riječ "da" otvara šejtansko djelo."[84]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je dokaz da je mu'min snažne volje u činjenju dobrih djela bolji od slabog mu'mina, jer jak mu'min snažne duše je odvažniji u džihadu, zabranjivanju zla, saburanju na neprijatnostima u tome, podnošenju tegobe na Allahovom putu, izvršavanju Allahovih prava poput namaza, posta i tome slično. A slab mu'min je suprotan ovome, osim što u njemu ima hajra zbog postojanja imana u njemu. Zatim je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, naredio da se bude marljiv u pokornosti Allahu, u traženju onog što je kod Njega i traženju pomoći od Allaha u svim stvarima, jer marljivost roba bez Allahove pomoći neće mu koristiti.

Smjernice hadisa:

1. Jak mu'min je bolji od slabog mu'mina, jer se jak mu'min više žrtvuje u dobru.

2. Obaveza je muslimanu da koristi svoju snagu u poslušnosti Allahu i pomaganju drugih.

3. Muslimanu je vadžib da bude snažan u svom radu, učenju i sličnom.

4. Hajr je prisutan u mu'minu pa makar bio slab.

5. Islam poziva da se izgrađuje tijelo na zdravoj osnovi.

6. Muslimanu je vadžib da bude marljiv u onom što mu koristi uz traženje pomoći od Uzvišenog Allaha.

7. Obaveza strpljivosti kod musibeta i vjerovanja u Allahovu odredbu.

8. Zabrana riječi "da" žaleći za onim što je prošlo jer je ona ključ za šejtansko došaptavanje zlih misli.

[Media]

PEDEST I PETI HADIS
O ADABIMA TRAŽENJA DOZVOLE ZA ULAZAK

حَدَّثَنِى أَبُو الطَّاهِرِ أَخْبَرَنِى عَبْدُ الله بْنُ وَهْبٍ حَدَّثَنِى عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ أَنَّ بُسْرَ بْنَ سَعِيدٍ حَدَّثَهُ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِىَّ يَقُولُ كُنَّا فِى مَجْلِسٍ عِنْدَ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ فَأَتَى أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِىُّ مُغْضَبًا حَتَّى وَقَفَ فَقَالَ أَنْشُدُكُمُ الله هَلْ سَمِعَ أَحَدٌ مِنْكُمْ رَسُولَ الله -صلى الله عليه وسلم- يَقُولُ: «الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ».

Prenosi Ebu-Musa el-Eš'ari, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Tri puta se traži dozvola za ulazak, pa ako ti dozvoli uđi, a u suprotnom se vrati."[85]

Biografija ravije:

Ebu-Musa Abdullah ibn Kajs ibn Sulejm el-Eš'ari je plemeniti ashab, bio je namjesnik Kufe. Preselio je 50. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je dokaz da je propisano ponavljanje selama kada se spoji sa traženjem dozvole za ulazak, i da je ponekad propisano ponavljanje samog selama ako je grupa velika, ili neki od njih nisu čuli, a žele se svi obuhvatiti sa selamom, tada je potrebno ponoviti drugi put, i treći put a neće se prelaziti više od tri puta. Forma traženja dozvole za ulazak je da se kaže: Esselamu alejkum, mogu li ući? A zatim je pred njim izbor da spomene svoje ime ili da se ograniči na nazivanje selama.

Smjernice hadisa:

1. Tri puta se traži dozvola za ulazak, pa ako mu se dozvoli ući će, a u suprotnom će se vratiti.

2. Nema smetnje da se traži dozvola više od tri puta ako je čovjek siguran da ga ukućani nisu čuli.

3. Zabranjeno je gledanje kroz otvore unutar kuće.

4. Dugo pritiskati na zvonce ili mnogo kucati nije od adaba traženja dozvole za ulazak.

5. Prilikom traženja dozvole za ulazak ne treba stajati ispred vrata nego sa lijeve ili desne strane.

6. Traženje dozvole za ulazak posredstvom sirene na autu ili biciklu uznemirava ljude.

7. Musliman ne ulazi ni u čiji privatni posjed osim poslije traženja dozvole za ulazak.

8. Vaspitan učenik ne ulazi u učionicu kada je u njoj nastavnik a da ne traži dozvolu za ulazak od nastavnika.

[Media]

PEDESET I ŠESTI HADIS
SLAST IMANA

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ أَبِى عُمَرَ وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ جَمِيعًا عَنِ الثَّقَفِىِّ - قَالَ ابْنُ أَبِى عُمَرَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ - عَنْ أَيُّوبَ عَنْ أَبِى قِلاَبَةَ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِىِّ -صلى الله عليه وسلم- قَالَ: «ثَلاَثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وَجَدَ بِهِنَّ حَلاَوَةَ الإِيمَانِ مَنْ كَانَ الله وَرَسُولُهُ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِمَّا سِوَاهُمَا وَأَنْ يُحِبَّ الْمَرْءَ لاَ يُحِبُّهُ إِلاَّ الله وَأَنْ يَكْرَهَ أَنْ يَعُودَ فِى الْكُفْرِ بَعْدَ أَنْ أَنْقَذَهُ الله مِنْهُ كَمَا يَكْرَهُ أَنْ يُقْذَفَ فِى النَّارِ».

Prenosi se od Enesa, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu aleji ve sellem, rekao:

"Kod koga se nađu tri osobine osjetiće slast imana: da mu Allah i Njegov Poslanik budu draži od svega drugog, da voli čovjeka ni zbog čega drugog osim radi Allaha i da mrzi da se vrati u nevjerstvo nakon što ga je Allah izbavio iz njega kao što mrzi da bude bačen u vatru."[86]

Značenje manje poznatih riječi:

slast imana - užitak koji je produkt imana

Biografija ravije:

Enes ibn Malik el-Ensari, rahimehullah, časni ashab, sluga Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Služio ga je deset godina. Prenio je mnogo hadisa i ubraja se među fakihe i učene ashabe. Preselio je 92. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ ovom vrijednom hadisu izlaže nam Allahov Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, određena svojstva koja, kada se neko okiti njima, osjeti ljepotu imana i doživi njegovu slast sticanjem užitka i sigurnosti na dunjaluku i ahiretu.

Prvo od ovih svojstava je da mu ljubav prema Allahu i Njegovom Poslaniku bude u srcu draža od svega drugog što voli, pa makar bila voljena osoba, roditelj ili dijete, pa čak i on sam. Ova ljubav ima znakove, od njih su: rad po Allahovoj knjizi i sunnetu Njegovog Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, zaštita dina i tome slično.

Drugo svojstvo je da musliman gradi svoju vezu sa drugim muslimanima na temelju ljubavi u ime Allaha, a ne radi dunjaluka ili neke koristi.

I treće svojstvo je da musliman mrzi kufr (nevjerstvo) takvom mržnjom koja je ravna mržnji upropaštujuće vatre, i da mrzi da se vrati u kufr, kao što mrzi da bude bačen u vatru. A znak toga je poslušnost Allahu, ostavljanje grijeha i žurba u činjenju iskrene tevbe.

Smjernice hadisa:

1. Obaveza davanja prednosti ljubavi prema Allahu i ljubavi prema Njegovom Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem, nad svim stvorenjima.

2. Neposlušnost ljudima u griješenju prema Allahu i griješenju prema Allahovom Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem.

3. Od potpunog imana je da musliman voli svoga brata muslimana radi Allaha, dž.š..

4. Obaveza je muslimanu da mrzi kufr kao što mrzi da bude bačen u vatru.

5. ﷻ‬ kome se nađu ova svojstva osjetiće sigurnost u svom srcu i mir u duši.

[Media]

PEDESET I SEDMI HADIS
SAMILOST PREMA LJUDIMA

حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ كِلاَهُمَا عَنْ جَرِيرٍ ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَعَلِىُّ بْنُ خَشْرَمٍ قَالاَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ ح وَحَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ حَدَّثَنَا حَفْصٌ - يَعْنِى ابْنَ غِيَاثٍ - كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ وَأَبِى ظِبْيَانَ عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ الله قَالَ قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- «مَنْ لاَ يَرْحَمِ النَّاسَ لاَ يَرْحَمْهُ الله عَزَّ وَجَلَّ».

Prenosi Džerir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rakao:

"Ko nije milostiv prema ljudima neće ni Allah biti milostiv prema njemu."[87]

Biografija ravije:

Džerir ibn Abdullah el-Bedželi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam na četrdeset dana prije smrti Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Prenio je nekoliko hadisa. Imao je ogroman uticaj u bitkama. Preselio je 51. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je dokaz o samilosnom postupanju prema ljudima. Međutim, samilosno postupanje u isalmu se ne ograničava samo na ljudsku vrstu, nego obuhvata sva stvorenja, a od njih su životinje koje su u vlasništvu i koje su na slobodi. Pod samilost ulazi njihovo hranjenje i pojenje, olakšavanje prilikom nošenja tereta i ne prelaženje granice prilikom udaranja. Onaj koji nije milostiv prema samom sebi, izvršavajući Allahove naredbe i kloneći se Njegovih zabrana, neće mu se Allah smilovati jer on nije sa Allahom nikakav ugovor sklopio. Prva milost, spomenuta u hadisu, je u značenju djela a druga u značenju nagrade, to jest, ko bude radio dobra djela Allah će učiniti da u njegovom srcu bude milost. ﷻ‬ hadisu je potvrda svojstva samilosti Uzvišenom Allahu.

Smjernice hadisa:

1. Zaista, samilost muslimana prema ljudima je uzrok Allahove samilosti prema njemu.

2. Zaista, samilost prema muslimanima je karakteristika mu'mina, a nemilosrdnost je karakteristika kafira.

3. Od samilosti prema ljudima je njihovo poštivanje, pomaganje i činjenje dobročinstva.

4. Čovjek ne nanosi nepravdu slabijem od sebe nego ga pomaže i samilostan je prema njemu.

5. Propisanost pomaganja ljudi koji su u potrebi.

6. Obaveza samilosti i neuznemiravanja radnika, sluga, slabih i njima sličnih.

[Media]

PEDESET I OSMI HADIS
OBAVEZA LJUBAVI MUSLIMANA PREMA SVOM BRATU

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ شُعْبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ الله عَنْهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَعَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَنْ أَنَسٍ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:"لَا يُؤْمِنُ أَحَدُكُمْ حَتَّى يُحِبَّ لِأَخِيهِ مَا يُحِبُّ لِنَفْسِهِ."

Prenosi Enes, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu aleji ve sellem, rekao:

"Niko od vas neće biti pravi vjernik sve dok ne bude volio svome bratu ono što voli samom sebi."[88]

Biografija ravije:

Enes ibn Malik el-Ensari, rahimehullah, časni ashab, sluga Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Služio ga je deset godina. Prenio je mnogo hadisa i ubraja se među fakihe i učene ashabe. Preselio je 92. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

Islam vodi računa o učvšćavanju veza ljubavi među muslimanima. Od potpunosti imana čovjeka je da voli svoga brata muslimana, da mu želi dobro i da ga izjednači sa samim sobom nastojeći da ujedini srca i riječ muslimana. Sebičnost unosi mržnju i razilaženje među muslimanima. Islam je spojio ljubav muslimana prema svom bratu sa temeljom njegovog imana da bi vodio računa o toj ljubavi i kako bi upotpunio svoj iman. Ova ljubav neće biti potpuna osim ostavljanjem zavisti, zlobe, mržnje i obmane, a sve su ovo pokuđena svojstva.

Smjernice hadisa:

1. Od potpunog je imana da musliman voli svojoj braći ono što voli samom sebi i da mrzi njima ono što mrzi samom sebi.

2. Zavist i mržnja su razlog smanjenja imana.

3. Od ljubavi muslimana prema svom bratu je da ga upućuje na svako dobro i da otklanja od njega zulum.

4. Čuvanje od egoizma (a to je da želiš svo dobro samo za sebe mimo drugih ljudi).

5. Potenciranje islama na onom što čisti srca i na čemu se grade bratske veze.