[Media]

DVADESET I PRVI HADIS
ISLAMSKI ADABI JEDENJA

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِى شَيْبَةَ وَابْنُ أَبِى عُمَرَ جَمِيعًا عَنْ سُفْيَانَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ سَمِعَهُ مِنْ عُمَرَ بْنِ أَبِى سَلَمَةَ قَالَ كُنْتُ فِى حَجْرِ رَسُولِ الله -صلى الله عليه وسلم- وَكَانَتْ يَدِى تَطِيشُ فِى الصَّحْفَةِ فَقَالَ لِى «يَا غُلاَمُ سَمِّ الله وَكُلْ بِيَمِينِكَ وَكُلْ مِمَّا يَلِيكَ».

Kaže Omer ibn Ebi-Seleme:

"Bio sam pod skrbništvom Allahovog Poslanika, salalahu alejhi ve sellem (i jednom kada smo jeli) uzimao sam rukom hranu sa svih krajeva zdjele. Pa mi reče: 'O mladiću, reci bismillah, jedi desnom rukom i jedi ono što je ispred tebe.'"[40]

Biografija ravije:

Omer ibn Ebi-Seleme ibn Abdulesed el-Mahzumi je plemeniti ashab, majka mu je Ummu Seleme, žena Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Rođen je druge godine po Hidžri, i odgajan je u kući Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Postavio ga je Alija, radijallahu anhu, namjesnikom Bahrejna. Preselio je u Medini 83. god. po Hidžri, radijallahu anhu.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ ovom hadisu se skreće pažnja na nekoliko islamskih adaba jedenja o kojima treba voditi računa. Od tih adaba je: izgovaranje bismile prije jela i jedenje desnom rukom. Ovo je dokaz zabrane jedenja i pijenja lijevom rukom, jer je to djelo šejtana, a muslimanu je naređeno da se kloni puta fasika (griješnika) a da ne govorimo šejtana. Dodao je Naf'i, jedan od prenosilaca hadisa, uzimanje i davanje (desnom rukom). A isto tako od tih adaba je da musliman jede hranu koja mu je najbliža.

Adabi jedenja i pijenja:

1. Izgovaranje bismile prije jela je mustehab.

2. Ako zaboraviš reći bismillah na početku jela, reci bismillahi evvlehu ve ahirehu.

3. Kada jedeš, jedi desnom rukom, a isto tako kada piješ.

4. Reci elhamdulillahi poslije završetka jela i pića.

5. Kada sjedneš da jedeš jedi ono što je ispred tebe.

[Media]

DVADESET I DRUGI HADIS
ADABI KIHANJA

حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الله بْنُ دِينَارٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ الله عَنْهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلْ الْحَمْدُ الله وَلْيَقُلْ لَهُ أَخُوهُ أَوْ صَاحِبُهُ يَرْحَمُكَ الله فَإِذَا قَالَ لَهُ يَرْحَمُكَ الله فَلْيَقُلْ يَهْدِيكُمُ الله وَيُصْلِحُ بَالَكُمْ.

Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Kada neko od vas kihne, neka kaže: ELHAMDULILLAH (hvala Allahu), i neka mu kaže njegov brat ili prijatelj: JERHAMUKELLAH (Allah ti se smilovao), a kad mu kaže jerhamukellah, neka mu odgovori: JEHDIKUMULLAH VE JUSLIHU BALEKUM (neka vas Allah uputi i popravi vam stanje)."[41]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

Ovaj hadis ukazuje na veličinu Allahove blagodati onome koji kihne, a to se zaključuje iz hajra i dobra koje povlači za sobom kihanje.

ﷻ‬ hadisu je i aluzija na veliku Allahovu blagodat prema Njegovom robu. Dao mu je blagodat kašljanja kojom je otklonio od njeg štetu, a onda mu propisao da izgovori elhamdulillhi čime biva nagrađen, a zatim da dovi za onog koji je njemu dovio. Pošto je onom koji kihne kihanje bilo blagodat i korist, naređeno mu je da se zahvali Allahu na ovoj blagodati, a uz to njegovi organi su ostali u prirodnom obliku i skladu poslije ovog potresa, koji je prema tijelu kao zemljotres prema Zemlji.

Adabi kihanja:

1. Stišati glas kod kihanja koliko je moguće.

2. Prilikom kihanja staviti ruku ili maramicu na usta.

3. Ko kihne treba reći: elhamdulillahi.

4. Onom kome kihne i kaže elhamdulillahi se kaže: jerhamukellah.

5. Onom ko kaže jerhamukellah kaže se: jehdikumullah ve juslihu balekum.

6. Dova onom koji kihne rađa ljubav i međusobno zbližavanje među muslimanima.

[Media]

DVADESET I TREĆI HADIS
PODSTICANJE NA ISKRENOST I ODVRAĆANJE OD LAŽI

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللهبْنِ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ قَالاَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ عَنْ شَقِيقٍ عَنْ عَبْدِ الله قَالَ قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- «عَلَيْكُمْ بِالصِّدْقِ فَإِنَّ الصِّدْقَ يَهْدِى إِلَى الْبِرِّ وَإِنَّ الْبِرَّ يَهْدِى إِلَى الْجَنَّةِ وَمَا يَزَالُ الرَّجُلُ يَصْدُقُ وَيَتَحَرَّى الصِّدْقَ حَتَّى يُكْتَبَ عِنْدَ الله صِدِّيقًا وَإِيَّاكُمْ وَالْكَذِبَ فَإِنَّ الْكَذِبَ يَهْدِى إِلَى الْفُجُورِ وَإِنَّ الْفُجُورَ يَهْدِى إِلَى النَّارِ وَمَا يَزَالُ الرَّجُلُ يَكْذِبُ وَيَتَحَرَّى الْكَذِبَ حَتَّى يُكْتَبَ عِنْدَ الله كَذَّابًا».

Prenosi Ibn-Mes'ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Budite iskreni, zaista, iskrenost vodi ka dobročinstvu, i zaista, dobročinstvo vodi ka Džennetu. Čovjek će neprestano govoriti istinu i držati se iskrenosti sve dok ne bude upisan kod Allaha da je iskren. Čuvajte se laži, zaista, laž vodi u griješenje, i zaista, griješenje vodi u vatru. I čovjek će neprestano lagati i držati se laži sve dok ne bude upisan kod Allaha da je lažljivac."[42]

Biografija ravije:

Biografija ovog ravije je spomenuta u komentaru sedmog hadisa.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je sugestija da onom ko se trudi da govori istinu da mu iskrenost postaje prirodna odlika, a onom ko namjerno laže i drži se laži, laž postaje prirodna odlika, i da se sa vježbanjem i sticanjem određenih osobina te osobine ustaljuju, bile one dobre ili loše. Ovaj hadis je dokaz važnosti osobine iskrenosti, te da ona vodi čovjeka u Džennet, i dokaz je koliko je laž ružna osobina i da ona vodi čovjeka u vatru.

Smjernice:

Iskrenost je pohvalna moralna osobina na koju islam podstiče.
Od upute islama je da se čovječiji govor slaže sa onim što mu je u srcu.
Iskrenost je najljepši put za spas na dunjaluku i ahiretu.
Iskren mu'min je drag Allahu i ljudima.
Ukazivanje prijateljima da je iskrenost put spasa na dunjaluku i ahiretu.
Treba reći istinu kada učitelj pita o razlogu nemarnosti u pisanju zadaće.
Laž je ružna osobina koju je islam zabranio.
Vadžib je dati savjet onom ko laže da ostavi laž.
Laž je put koji vodi u vatru.

[Media]

DVADESET I ČETVRTI HADIS
ZABRANA GIBETA

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ وَقُتَيْبَةُ وَابْنُ حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ عَنِ الْعَلاَءِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ الله -صلى الله عليه وسلم- قَالَ «أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ». قَالُوا الله وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ « ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ ». قِيلَ أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِى أَخِى مَا أَقُولُ قَالَ « إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ فَقَدِ اغْتَبْتَهُ وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِيهِ فَقَدْ بَهَتَّهُ».

Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Znate li šta je gibet?" Kažu: "Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju." Kaže: "Da spomeneš svoga brata po onom što ne voli." "A šta ako je istina ono što kažem o mom bratu?", neko reče. Kaže: "Ako je istina to što kažeš, ogibetio si ga, a ako nije istina, potvorio si ga."[43]

Značenje manje poznatih riječi:

potvorio si ga – slagao si na njega i učinio mu zulum

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

Hadis je dokaz da onaj ko ti nije brat po vjeri, za njega nema gibeta, poput židova, kršćana, pripadnika neke druge religije i onog koga je njegova novotarija izvela iz islama. ﷻ‬ nazivanju onog koji se gibeti bratom je buđenje želje kod onog koji gibeti da ostavi gibet, jer ako je on njegov brat pa preče je da mu oprosti, pređe preko njegovih loših djela i nađe opravdanje za njegove mahane, a ne da ih spominjući razglasuje. A u riječima "po onom što ne voli" se sugeriše da ako odsutni ne mrzi to zbog čega mu se zamjera poput nemoralnih i bestidnih osoba, da njega gibetiti, u ovom slučaju, nije haram.

Zabrana gibeta je poznata u Šerijatu i na tom su se saglasili učenjaci. Gibet je veliki grijeh i Kur'an mu daje ružan nadimak opisujući onog koji gibeti opisom iznad kog se uzvisuje čovjek normalne ljudske prirode i zdravog ukusa. Kao što kaže Uzvišeni:

"Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrlog brata svoga, a vama je to odvratno."[44]

Upoređivanje gibeta sa jedenjem mesa umrlog brata je zbog niskosti ovog grijeha, njegove težine i prezrenosti onih koji gibete.

Smjernice:

1. Zalaganje islama za poštivanje i zaštitu časti muslimana.

2. Zabrana gibeta, a gibet je da musliman spomene svoga brata po onom što ne voli.

3. Razlog postojanja mržnje među muslimanima je gibet.

4. Zabrana laganja među muslimanima i o njima.

5. Spominjanje mahana, pa makar bile prisutne pri osobi, smatra se gibetom.

6. Pohvalno je spominjanje muslimana po onom što voli da se spominje.

7. Dozvoljeno je gibetiti onog koji otvoreno, javno, bez stida čini ono što je zabranjeno, ili novotariju i tome slično, upozoravajući i savjetujući muslimane.

[Media]

DVADESET I PETI HADIS
VRIJEDNOST NAZIVANJA SELAMA I NJEGOVOG ŠIRENJA

حدثنا قتيبة قال حدثنا الليث عن يزيد بن أبي حبيب عن أبي الخير عن عبد الله بن عمرو أن رجلا قال: يا رسول الله أي الإسلام خير قال تطعم الطعام وتقرئ السلام على من عرفت ومن لم تعرف.

Prenosi Abdullah ibn Amr ibn el-'As, radijallahu anhuma, da je neki čovjek upitao Poslanika, sallahu alejhi ve sellem: "Koji islam je najbolji?" Kaže:

"Da hraniš gladne i nazivaš selam onom koga znaš i koga ne znaš."[45]

Biografija ravije:

Abdullah ibn Amr ibn el-'As ibn Vail es-Sehmi el-Kureši je plemeniti ashab, jedan od prvih muslimana. K'ab ibn L'uej je pradjed u kojem se sastaje sa Poslanikom, sallahu alejhi ve sellem, u porijeklu. Prenio je mnogo hadisa. Preselio je otprilike 65. god. po Hidžri, radijallahu anhu.

Kratki komentar hadisa:

Selam je jedno od lijepih Allahovih imena. Izraz "esslamu alejkum" znači: vi ste u Allahovoj zaštiti, kao što se kaže: Allah je s tobom i Allah te prati. Neki učenjaci smatraju da selam znači spas ili mir, tj. Allahov spas je stalno uz tebe.

Najkraća forma nazivanja selama je da čovjek kaže: ESSELAMU ALEJKUM. A razlog što je u formi selama oblik množine "alejkum" (što znači: vama), iako se jednoj osobi naziva selam, je to što taj oblik obuhvata tu osobu i meleke koji su sa njim. A potpunija forma nazivanja selama je da doda: VE RAHMETULLAHI VE BEREKATUHU (što znači: Allahova milost i bereket). Ako je osoba kojoj se naziva selam sama, vadžib je da odgovori na selam, a ako su oni grupa onda je otpozdraljanje fard kifaje. [46]

Adabi nazivanja selama:

Nazivanje selama je sunnet a otpozdravljanje vadžib.
Dobro jutro i dobro veče nisu islamski pozdravi.
Mustehab je nazivati selam onom koga znaš i koga ne znaš.
Dozvoljeno je nazvati selam išaretom uz izgovor riječima (ovo je u slučaju kada te ne čuje osoba kojoj nazivaš selam).
Razgovaranje telefonom se počinje sa selamom.
Mustehab je nazvati selam kad se napušta društvo.

[Media]

DVADEST I ŠESTI HADIS
VRIJEDNOST SAĐENJA I SIJANJA

حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا أَبِى حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ عَنْ عَطَاءٍ عَنْ جَابِرٍ قَالَ قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- « مَا مِنْ مُسْلِمٍ يَغْرِسُ غَرْسًا إِلاَّ كَانَ مَا أُكِلَ مِنْهُ لَهُ صَدَقَةٌ وَمَا سُرِقَ مِنْهُ لَهُ صَدَقَةٌ وَمَا أَكَلَ السَّبُعُ مِنْهُ فَهُوَ لَهُ صَدَقَةٌ وَمَا أَكَلَتِ الطَّيْرُ فَهُوَ لَهُ صَدَقَةً وَلاَ يَرْزَؤُهُ أَحَدٌ إِلاَّ كَانَ لَهُ صَدَقَةٌ ».

Prenosi Enes ibn Malik, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Koji god musliman zasadi sadnicu ili posije sjeme pa se hrani od njih ptica, čovjek ili hajvan, ubraja mu se u sadaku."[47]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

Hadis upućuje na vrijednost sađenja i sijanja i podstiče na kultiviranje zemljišta. A može poslužiti kao dokaz preporučljivosti uzimanja zemljišta i rada na njemu zbog opće koristi za muslimane i sevapa od toga. Došlo je u predaji kod Muslima:

"إلا كان له صدقة إلى يوم القيامة"

"...ubraja mu se u sadaku do Sudnjeg dana", što znači da nagrada tog djela traje dokle god se jedu plodovi te sadnice ili sjemena, pa makar umro onaj koji je posadio ili posijao, ili je zemljište prešlo u vlasništvo nekog drugog.

Smjernice:

Islam naređuje sađenje drveća zbog plodova, ljepote i hladovine.
Zemljoradnjom se stiče sevap, jer od nje imaju koristi ljudi, hajvani i ptice.
Ne treba sjeći drveće i cvijeće u parkovima, dvorištima i na ulicama.
Pomaganje porodice i društva u zaštiti drveća.

[Media]

DVADESET I SEDMI HADIS
ADABI OBAVLJANJA NUŽDE

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ وَقَالَ يَحْيَى أَيْضًا أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ كِلاَهُمَا عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ عَنْ أَنَسٍ - فِى حَدِيثِ حَمَّادٍ كَانَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- إِذَا دَخَلَ الْخَلاَءَ وَفِى حَدِيثِ هُشَيْمٍ - أَنَّ رَسُولَ الله -صلى الله عليه وسلم- كَانَ إِذَا دَخَلَ الْكَنِيفَ قَالَ «اللَّهُمَّ إِنِّى أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْخُبْثِ وَالْخَبَائِثِ».

Kaže Enes, radijallahu anhu: "Kada bi Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, išao u nužnik rekao bi:

"ALLAHUMME INNI EUZU BIKE MINEL HUBSI VEL HABAISI''' (što znači: Allahu moj, utječem ti se od muških i ženskih džinna).[48]

Prenosi Aiša, radijallahu anha, da kada bi izašao, sallahu alejhi ve sellem, iz nužnika rekao bi:

"GUFRANEK'' (što znači: Tražim Tvoj oprost).[49]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Biografija ravije, ashabijke:

Aiša bintu Ebi-Bekr es-Siddik, radijallahu anhuma, je plemenita ashabijka, majka pravovjenih, žena Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Bila je učena, fakiha i prenijela je mnoštvo hadisa. Preselila je 57. god. po Hidžri.

Kratki komentar hadisa:

Preporučuje se ovaj zikr prije ulaska u mjesta u kojima se obavlja nužda, a takođe i u mjestima koja nisu predviđena samo za obavljanje nužde, iako hadis govori o zahodu i o tome da u njemu borave šejtani. Vanjski smisao hadisa upućuje da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, učio naglas ovaj zikr, pa je lijepo učiti ga naglas.

Adabi obavljanja nužde:

Mustehab je proučiti prije ulaska u nužnik: ALLAHUMME INNI EUZU BIKE MINEL HUBSI VEL HABAISI.
Mustehab je pri ulasku u kupatilo ući lijevom nogom, a prilikom izlaska izaći desnom.
Nakon izlaska iz nužnika mustehab je reći: GUFRANEK.
Zabranjeno je spominjati ime Uzvišenog Allaha unutar kupatila.

[Media]

DVADESET I OSMI HADIS
TEMELJI ISLAMA

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ الله بْنُ مُعَاذٍ حَدَّثَنَا أَبِى حَدَّثَنَا عَاصِمٌ - وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَبْدِ الله بْنِ عُمَرَ - عَنْ أَبِيهِ قَالَ قَالَ عَبْدُ الله قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- «بُنِىَ الإِسْلاَمُ عَلَى خَمْسٍ شَهَادَةِ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ الله وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ وَإِقَامِ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ وَحَجِّ الْبَيْتِ وَصَوْمِ رَمَضَانَ».

Od Abdullah ibn Omera, radijallahu anhuma, se prenosi da je rekao:

"Čuo sam Allahovog Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, da je rekao: 'Islam se temelji na pet stvari: svjedočenju da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, obavljanju hadždža i postu mjeseca ramazana.'"[50]

Biografija ravije:

Biografija ovog ravije je spomenuta u komentaru šestog hadisa.

Kratki komentar hadisa:

Hadis je dokaz da islam počiva na pet temelja. Prvi temelj su dva šehadeta: svjedočenju da nema drugog boga osim Allaha (tj. nema boga koji istinski zaslužuje da se obožava osim Allaha), a ovo obuhvata potvrđivnje Njegovog rububijeta (da je On Stvoritelj, Opskrbljivač, ...), uluhijeta (da se samo Njemu ibadet čini) i Njegovih imena i svojstava, i svjedočenju da je Muhammed Allahov rob i Njegov poslanik. Ovaj drugi šehadet se očituje potvrđivanjem onog o čemu nas je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, obavijestio, poslušnošću u onom što nam je naredio i ostavljanjem onog sto nam je zabranio i od čega je odvraćao. Svjedočenje da je Muhammed Allahov poslanik je od potpunog ispoljavanja tevhida Uzvišenom Allahu.

Drugi temelj je obavljanje namaza, to jest ustrajnost u njegovom obavljanju ili uopće klanjanje.

Treći temelj je davanje zekata, a on se daje izdvajanjem dijela imetka na poseban način.

Četvrti temelj je obavljanje hadždža, ko ima za to mogućnosti, a pod mogućnosti se misli na putne troškove i tjelesnu sposobnost za obavljanje hadždža.

I peti temelj je post mjeseca ramazana.

Neki propisi vezani za temu:

1. Svjedočenje da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik je temelj islama.

2. Namaz je jedan od najvažnijih ruknova islama.

3. Namaz ima svoje strogo određeno vrijeme za obavljanje i nije ga dozvoljeno odgađati van njegova vremena bez opravdanog razloga.

4. Namaz je razlog ljudske sreće na dunjaluku i ahiretu.

5. Vadžib je davanje zekata kada se za to ispune šarti.

6. Post je vadžib svakoj punoljetnoj osobi, a maloljetnoj je mustehab.

7. Obavljanje hadždža je vadžib onome kod koga se ispune šarti za obavljanje hadždža.

[Media]

DVADESET I DEVETI HADIS
PAŽNJA ISLAMA PREMA MESDŽIDIMA

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ أَبِي رَافِعٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَجُلًا أَسْوَدَ أَوْ امْرَأَةً سَوْدَاءَ كَانَ يَقُمُّ الْمَسْجِدَ فَمَاتَ فَسَأَلَ النَّبِيُّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْهُ فَقَالُوا مَاتَ قَالَ: أَفَلَا كُنْتُمْ آذَنْتُمُونِي بِهِ دُلُّونِي عَلَى قَبْرِهِ أَوْ قَالَ قَبْرِهَا فَأَتَى قَبْرَهَا فَصَلَّى عَلَيْهَا.

Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je neki čovjek crnac, ili žena crnkinja, čistio mesdžid, te je umro. Pa je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, pitao o njemu i rekoše mu da je umro. A on reče:

"Zar me niste mogli o tome obavijestiti, pokažite mi njegov kabur, ili je rekao, njen kabur", pa je otišao na njegov kabur i klanjao mu dženazu.[51]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

ﷻ‬ hadisu je dokaz da islam vodi računa o čistoći mesdžida. Takođe, u njemu je dokaz o ispravnosti dženaze namaza poslije ukopavanja umrlog, svejedno da li mu je klanjana dženaza prije ukopa ili ne. A isto tako hadis upućuje da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, posvećivao veliku pažnju mesdžidima.

Propisi vezani za hadis:

Islam vodi računa o održavanju čistoće mesdžida.
Pažnja Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, prema ovom čovjeku ukazuje koliko je, sallahu alejhi ve sellem, vodio računa o svojim ashabima i pitao o njima kada su odsutni.
Podsticanje na održavanje Allahovih kuća i na učestvovanje u njihovom čiščenju.
Nebacanje maramica i sličnog u mesdžidima.
Čišćenje mesdžida, uređivanje mushafa i prostirki i zatvaranje vrata je vid brige o mesdžidu.
Ne treba pisati po vanjskim ili unutrašnjim zidovima mesdžida.
Podsticanja na klanjanje dženaze namaza dobrim ljudima, i preporučljivost klanjanja dženaze prije ukopa, ili poslije na kaburu za onog ko ne prisustvuje dženazi.

[Media]

TRIDESETI HADIS
ZABRANA PROŠENJA BEZ POTREBE

عنْ أبي هريرة t قال : قال رسول الله ﷺ‬ : ” منْ سأَلَ النَّاسِ تَكَثُّراً فإِنَّما يَسْأَلُ جَمْراً فَلْيَسْتقِلَّ أَو لِيَسْتَكْثِرَ“.

Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

"Ko prosi od ljudi da bi se obogatio, zaista on prosi žeravicu, pa nek prosi malo ili nek prosi puno."[52]

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

Kratki komentar hadisa:

Kaže Ibnul-Arebi: "Značenje njegovih riječi ˝...zaista on prosi žeravicu...˝ je da će biti kažnjen vatrom, a može imati i stvarno značenje, tj. da će ono što uzima postati žeravica pa će biti njome žigosan kao što će biti sa onim koji ne daje zekat. A njegove riječi ˝...pa nek prosi malo...˝ su ironična naredba (podrugljivost), a poput ovih riječi su one poslije njih, ili je to pak naredba koja u sebi nosi prijetnju poput Allahovih riječi:

"Radite šta hoćete..."[53].

Dakle, hadis upućuje na zabranu prošnje onom ko prosi da bi bio imućniji."

Propisi vezani za hadis:

Zabrana prošenja od ljudi bez potrebe.
Prositi malo ili puno bez potrebe se ne razlikuje u grijehu.
Treba znati da bogatstvo nije mnoštvo imetka nego je bogatstvo bogatstvo duše.
Stroga prijetnja onom ko prosi od ljudi da bi se obogatio.
Osoba koja prosi bez potrebe je bez stida.
Od osobina pravog muslimana je da bude čedan.