Da li je muškarcu dozvoljeno nošenje rajfa za kosu ukoliko ima dužu kosu?
Na početku je korisno spomenuti da nošenje duge kose muškarcima nije pohvalno djelo (sunnet) kojim se dobija sevap, nego je to stvar običaja. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponekad je nosio dugu kosu, ali nije na to podsticao i bodrio, nego je podsticao one koji imaju dugu kosu da o njoj brinu i drže je uredno. Govorio je: “Ko pusti kosu, neka je uređuje.” (Ebu Davud, hadis je hasen po ocjeni imama Ibn Hadžera. Pogledati: Fethul-Bari) Kosa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekad je bila do resica ušiju, nekad je bila do iznad ramena, a nekada je dodirivala ramena, a kada bi mu kosa bila duga, vezao bi je u četiri pletenice. Enes, radijallahu anhu, kaže: “Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kosa je padala na ramena.” (Buhari i Muslim)
Također je rekao: “Kosa Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila je valovita, ni ravna ni kovrdžava, između ušiju i ramena.” (Buhari) Aiša, radijallahu anha, kaže: “Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kosa je bila između ušnih resica i ramena (ni duga ni kratka).” (Ebu Davud i Tirmizi. Hadis je hasen-sahih-garib po ocjeni Tirmizija.) Ummu Hani, radijallahu anha, kaže: “ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao je u Meku, a imao je kosu vezanu u četiri pletenice.“ (Ebu Davud i Tirmizi. Hadis je hasen po ocjeni Tirmizija.) U komentaru hadisa koji opisuju kosu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Ibn Hadžer kaže: “Kosa Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, najčešće je dostizala do blizu ramena, a ponekad je bila duža tako da bi vezao repove, a to se odnosi na stanje kada se duže vremena nije mogao posvetiti kosi, kada bi bio zauzet nečim kao što je putovanje i sl.” (Fethul-Bari, skraćeno)
Da muškarac nosi dugu kosu u vremenu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je sasvim prihvatljivo i uobičajeno, tako da puštanje duge kose nije privlačilo nikakvu pozornost. Međutim, u podneblju gdje duga kosa kod muškaraca nije društveno prihvatljiva ili je duga kosa obilježje nedostojnih ljudi, musliman se neće s njima poistovjećivati. Ibn Usejmin kaže: “Ne smeta da se pusti duga kosa, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponekad je imao kosu koja je gotovo dolazila do ramena.
Dakle, tu nema smetnje, ali i pored toga presudan je običaj i navika. Kada se ustali običaj da takvo nešto čini samo određena skupina i da to predstavlja novinu u običaju, dostojanstveni ljudi ne trebaju puštati dugu kosu, jer kod ljudi i prema njihovom običaju takav je na dnu društvene ljestvice. Dakle, puštanje duge kose muškarcima je dozvoljeno, ali je podređeno običaju i praksi zajednice, te ako je takav običaj kod svih ljudi, i uglednih i prezrenih, u tome nema smetnje, ali ako to primjenjuju samo nedolični ljudi, časni i ugledni ne trebaju to činiti. Ovome ne oponira to što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nosio dugu kosu, a on je najčasniji i najugledniji čovjek, jer smatramo da puštanje duge kose nije sunnet niti obred, nego je to vid praćenja običaja i navike.” (Fetava Nurun alad-derb, 22/2. Pogledati: Muhammed b. Salih el-Munedždžid, fetva br. 69822)
Nema smetnje da muškarac veže svoju dugu kosu pod uvjetom da to ne bude na način svojstven ženama. Nošenje rajfa je svojstveno ženama i zbog toga muškarcima nije dozvoljeno, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prokleo muškarce koji oponašaju žene i žene koje oponašaju muškarce. (Buhari)
Pokuđeno je muškarcima da im kosa za vrijeme namaza bude vezana. Jednom prilikom je Abdullah b. Abbas, radijallahu anhu, vidio Abdullaha b. Harisa, radijallahu anhu, kako klanja vezane kose na zadnjem dijelu glave, pa je ustao i počeo mu je razvezivati. Pošto je završio namaz, Abdullah se okrenu Ibn Abbasu i upita: “Zašto si mi to učinio?” On reče: “Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: ‘Ovo je isto kao kad bi neko klanjao na ramenima svezanih ruku.’” (Muslim) U komentaru ovog hadisa kaže se: “Ovo se odnosi na skupljanje kose nakon što se sveže u pletenicu, kao što to čine žene.” (Munavi, Fejdul-Kadir)
Islamski pravnici jednoglasni su u mišljenju da je u namazu muškarcu pokuđeno vezati pletenicu oko glave kao što to čine žene, ili da skupi kosu pa je veže na zadnjem dijelu glave. Međutim, ako bi tako klanjao, namaz je ispravan. Smisao zabrane vezanja kose u namazu jeste da kosa zajedno sa klanjačem čini sedždu. Zbog toga se vezanje kose poredi vezanjem ruku na ramenima, jer u takvom stanju ruke neće biti na sedždi. (Pogledati: El-Mevsuatul-fikhijjetul-kuvejtijja)
Ukratko: Puštanje duge kose muškarcima nije sunnet. Ako je to uobičajeno u narodu tako da dugu kose nose dostojanstveni i ugledni ljudi, to je dozvoljeno. Međutim, ako je to obilježje onih koji ne drže do vjere, časni i ugledni ljudi neće to činiti. Vezati kosu rajfom muškarcima nije dozvoljeno, jer je to svojstveno ženama. Muškarcu koji ima dugu kosu pokuđeno je da za vrijeme namaza kosa bude vezana.
Na početku je korisno spomenuti da nošenje duge kose muškarcima nije pohvalno djelo (sunnet) kojim se dobija sevap, nego je to stvar običaja. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponekad je nosio dugu kosu, ali nije na to podsticao i bodrio, nego je podsticao one koji imaju dugu kosu da o njoj brinu i drže je uredno. Govorio je: “Ko pusti kosu, neka je uređuje.” (Ebu Davud, hadis je hasen po ocjeni imama Ibn Hadžera. Pogledati: Fethul-Bari) Kosa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekad je bila do resica ušiju, nekad je bila do iznad ramena, a nekada je dodirivala ramena, a kada bi mu kosa bila duga, vezao bi je u četiri pletenice. Enes, radijallahu anhu, kaže: “Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kosa je padala na ramena.” (Buhari i Muslim)
Također je rekao: “Kosa Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila je valovita, ni ravna ni kovrdžava, između ušiju i ramena.” (Buhari) Aiša, radijallahu anha, kaže: “Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kosa je bila između ušnih resica i ramena (ni duga ni kratka).” (Ebu Davud i Tirmizi. Hadis je hasen-sahih-garib po ocjeni Tirmizija.) Ummu Hani, radijallahu anha, kaže: “ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao je u Meku, a imao je kosu vezanu u četiri pletenice.“ (Ebu Davud i Tirmizi. Hadis je hasen po ocjeni Tirmizija.) U komentaru hadisa koji opisuju kosu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Ibn Hadžer kaže: “Kosa Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, najčešće je dostizala do blizu ramena, a ponekad je bila duža tako da bi vezao repove, a to se odnosi na stanje kada se duže vremena nije mogao posvetiti kosi, kada bi bio zauzet nečim kao što je putovanje i sl.” (Fethul-Bari, skraćeno)
Da muškarac nosi dugu kosu u vremenu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je sasvim prihvatljivo i uobičajeno, tako da puštanje duge kose nije privlačilo nikakvu pozornost. Međutim, u podneblju gdje duga kosa kod muškaraca nije društveno prihvatljiva ili je duga kosa obilježje nedostojnih ljudi, musliman se neće s njima poistovjećivati. Ibn Usejmin kaže: “Ne smeta da se pusti duga kosa, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponekad je imao kosu koja je gotovo dolazila do ramena.
Dakle, tu nema smetnje, ali i pored toga presudan je običaj i navika. Kada se ustali običaj da takvo nešto čini samo određena skupina i da to predstavlja novinu u običaju, dostojanstveni ljudi ne trebaju puštati dugu kosu, jer kod ljudi i prema njihovom običaju takav je na dnu društvene ljestvice. Dakle, puštanje duge kose muškarcima je dozvoljeno, ali je podređeno običaju i praksi zajednice, te ako je takav običaj kod svih ljudi, i uglednih i prezrenih, u tome nema smetnje, ali ako to primjenjuju samo nedolični ljudi, časni i ugledni ne trebaju to činiti. Ovome ne oponira to što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nosio dugu kosu, a on je najčasniji i najugledniji čovjek, jer smatramo da puštanje duge kose nije sunnet niti obred, nego je to vid praćenja običaja i navike.” (Fetava Nurun alad-derb, 22/2. Pogledati: Muhammed b. Salih el-Munedždžid, fetva br. 69822)
Nema smetnje da muškarac veže svoju dugu kosu pod uvjetom da to ne bude na način svojstven ženama. Nošenje rajfa je svojstveno ženama i zbog toga muškarcima nije dozvoljeno, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prokleo muškarce koji oponašaju žene i žene koje oponašaju muškarce. (Buhari)
Pokuđeno je muškarcima da im kosa za vrijeme namaza bude vezana. Jednom prilikom je Abdullah b. Abbas, radijallahu anhu, vidio Abdullaha b. Harisa, radijallahu anhu, kako klanja vezane kose na zadnjem dijelu glave, pa je ustao i počeo mu je razvezivati. Pošto je završio namaz, Abdullah se okrenu Ibn Abbasu i upita: “Zašto si mi to učinio?” On reče: “Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: ‘Ovo je isto kao kad bi neko klanjao na ramenima svezanih ruku.’” (Muslim) U komentaru ovog hadisa kaže se: “Ovo se odnosi na skupljanje kose nakon što se sveže u pletenicu, kao što to čine žene.” (Munavi, Fejdul-Kadir)
Islamski pravnici jednoglasni su u mišljenju da je u namazu muškarcu pokuđeno vezati pletenicu oko glave kao što to čine žene, ili da skupi kosu pa je veže na zadnjem dijelu glave. Međutim, ako bi tako klanjao, namaz je ispravan. Smisao zabrane vezanja kose u namazu jeste da kosa zajedno sa klanjačem čini sedždu. Zbog toga se vezanje kose poredi vezanjem ruku na ramenima, jer u takvom stanju ruke neće biti na sedždi. (Pogledati: El-Mevsuatul-fikhijjetul-kuvejtijja)
Ukratko: Puštanje duge kose muškarcima nije sunnet. Ako je to uobičajeno u narodu tako da dugu kose nose dostojanstveni i ugledni ljudi, to je dozvoljeno. Međutim, ako je to obilježje onih koji ne drže do vjere, časni i ugledni ljudi neće to činiti. Vezati kosu rajfom muškarcima nije dozvoljeno, jer je to svojstveno ženama. Muškarcu koji ima dugu kosu pokuđeno je da za vrijeme namaza kosa bude vezana.
