[Boots]

"Zbog navike Kurejšija"/1/ "navike njihove da zimi i ljeti putuju",/2/ "neka oni Gospodaru ove Kuće robuju", /3/ "Koji ih gladne hrani i od straha brani." /4/

"Zbog navike Kurejšija", tj. zbog njihovog skupljanja sastajanja i sigurnosti u njihovom gradu. "...navike njihove da zimi i ljeti putuju." Neki kažu da to znači: zbog njihove navike da zimi putuju u Jemen, a ljeti u Šam, zbog trgovine i sl. i da se na svome povratku kući vraćaju sigurni. Što se tiče njihovog sigurnog boravka u Gradu /tj. Meki/, o tome Allah Uzvišeni na drugom mjestu kaže: "Zar ne vide da smo Harem sveti i sigurnim učinili, dok se svuda oko njih otima i pljačka?" On ih zatim poučava da na ovoj velikoj blagodati budu zahvalni, pa kaže: "...neka oni Gospodaru ove Kuće robuju", tj. neka samo Njega obožavaju, kao što Uzvišeni na drugom mjestu kaže: "Ja sam primio zapovijest da robujem jedino Gospodaru ovoga grada, Koji je On učinio svetim - a Njemu sve pripada - i naređeno mi je da budem predan (musliman)." (27:91) "...koji ih gladne hrani", tj. Gospodar Kabe "...i od straha brani", tj. On je Taj Koji im daje da su sigurni, pa neka samo Njega obožavaju i neka Mu nikoga ravnim ne smatraju i neka mimo Njega nikakve kipove i idole ne obožavaju.

Zato onome ko se odazove ovoj zapovijedi, Allah da i ovaj i onaj svijet, a onome ko Mu bude neposlušan, oduzme i jedno i drugo. Tako Uzvišeni kaže: "Allah navodi kao primjer grad, siguran i spokojan, kome je u obilju dolazila hrana sa svih strana, a koji je nezahvalan na Allahovim blagodatima bio, pa mu je Allah zbog onoga što je radio dao da iskusi i glad i strah. I njima je došao Poslanik, jedan od njih, ali su ga oni lažljivcem nazvali, i njih je stigla kazna zato što su nepravedni bili." (16:112-113)

Tefsir: Ibn Kesir

[Media]

 (Sura El-Kurejš)

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1 Zbog navike Kurejšija,
2. navike njihove da zimi i ljeti putuju,
3. neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju,
4. koji ih gladne hrani i od straha brani.

Sura El-Kurejš je objavljena u Mekki i ima četiri ajeta. Neki komentatori Kur'ana kažu da se prvi ajet ove sure nadovezuje na posljednji ajet sure El-Fil (pa ih On kao lišće koje su crvi istočili učinio), tj. vlasnike slona koji su krenuli da sruše Ka'bu ,te da riječ ”Li ilafi” označava blagodat. Na osnovu ovog tumačenja ovi ajeti bi značili: Uradili smo to sa vlasnicima slona kao blagodat prema vama i uz to vam podarili blagodat putovanja ljeti i zimi. Harf ”lam” u ovoj riječi ukazuje na blagodat uz blagodat. Mudžahid u tumačenju ovog ajeta kaže: ”Iz blagodati prema njima učinismo da im putovanje ljeti i zimi ne pričinjava nikakvu poteškoću”. Takođe kaže: ”Iz Moje blagodati prema Kurejšijama.” Drugi kažu da je Allah dželle šanuhu ovim ajetom htjeo da zadivi Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i da ga začudi Svojim blagodatima prema Kurejšijama. Kao da je rekao: ”Divi se, o Muhammede, blagodatima koje sam podario Kurejšijama, a koje se ogledaju u tome što putuju ljeti i zimi.

Zatim je u ajetu ”neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju ” upozorio Kurejšije da to ih to ne smije odvrati od obožavanja Allaha, dželle šanuhu, i slijeđenja Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Imam Taberi kaže: ”Smatram da je ispravno to da kažemo da harf ”Lam” ima za cilj podstači na čuđenje prema blagodatima Kurejšija, on bi tada značio: Čudite se blagodatima Kurejšija koji putuju ljeti i zimi, a koji pored tih blagadati ne obožavaju Gospodara ovog Svetog hrama, koji ih hrani i štiti od straha. Učenjaci su se složili da su ove dvije sure, El-Fil i El-Kurejš, zasebne sure, što ukazuje na neispravnost ovog mišljenja. Komentarišući ovaj ajet Ibn-Abbas kaže: ”Zabranio im je putovanje i naredio da obožavaju Gospodara Svetog hrama i na taj način ih oslobodio poteškoće koju su doživljavali na svojim putovanjima. Nisu se odmarali ni ljeti ni zimi. Allah, dželle šanuhu, ih je iz Svoje blagodati nahranio i zaštititio od straha tako da im kasnije nije bilo neophodno da putuju – ako su htjeli, putovali su, u suprotnom, ostajali su kod kuće”. Katade kaže da ovaj ajet znači: ”Zbog navike Kurejšija, navike da putuju ljeti i zimi”. Kurejšije su putovali u dva pravca: ljeti su putovali u Šam a zimi u Jemen, zbog toga što su u Šamu zimi vladale velike hladnoće. Ibn-Abbas u tumačenju ovog ajeta veli: ”Zimu su provodili u Mekki a ljeto u Taifu”.

”Neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju ”, tj. neka ostanu u svom mjestu i domovini, Mekki i neka obožavaju Gospodara ove kuće – Ka'be. Ibrahim prenosi da je Omer ibn el-Hattab jedne prilike klanjao akšam u Mekki i da je učio suru Kurejš. Kada je došao do ajeta ”neka se oni Gospodaru ovog hrama klanjaju” naišaretio je rukom na Ka'bu.” Ibn-Abbas je u tumačenju ovih ajeta rekao: ”Naređeno im je da se naviknu obožavati Gospodara ovog hrama ko što su se navikli da putuju ljeti i zimi”.

”Koji ih gladne hrani”, tj. Kurejšije zbog dove Ibrahima alejhi selam: ”Opskrbi ih svakovrsnim plodovima …”

”I od straha brani”, mufessiri se razilaze oko značenja ovih riječi. Jedni kažu da ih brani od onog čega se boje oni koji nisu stanovnici Mekke, kao što su: pljačka, ratovi, ubistva i druge stvari kojih su se arapi pribojavali da ih neće zadesiti jedne od drugih. Ibn Abbas, radijallahu anhu, o ovim riječima kaže: ”Štiti ih od straha zbog dove Ibrahima, alejhi selam, : « Gospodaru, učini ovaj grad sigurnim.» Mudžahid kaže: «Štiti ih od svakog neprijatelja u njihovom Svetom mjestu.» Katade veli: «Stanovnici Mekke su bili trgovci i bezbjedno su se kretali među ostalim arapima. Arapi, koji su u to vrijeme napadali i pljačkali jedni druge nisu imali tu bezbjednost i nisu se mogli slobodno kretati. Ako bi se desilo da neko od stanovnika Mekke bude napadnut čim kaže da je iz Mekke, istog trenutka ostavljen je na miru i njegov imetak je bio ostavljen iz poštovanja prema stanovnicima Mekke, i to je sigurnost koju im je podario Allah, dželle šanuhu.»

Ibn-Zejd kaže: ”Arapi su se međusobno napadali i pljačkali dok su Kurejšije bili toga pošteđeni. Nakon toga je proučio ajet: ”Zar im Mi ne pružamo priliku da borave u svetom i bezbjednom mjestu gdje se, kao Naš dar, slivaju plodovi svakovrsni.” Drugi kažu: ”Sačuvao ih je od plemena Džuzam iz Jemena.” Ovo mišljenje zastupaju Ibn-Abbas, Dahhak, Sufjan i dr. Imam Taberi veli: ”Ispravno je da kažemo da ih je Allah dželle šanuhu sačuvao od svakog straha i neprijatelja ne izuzimajući ništa od ostalih opasnosti kojima su drugi bili izloženi”.