28-10-2022.12:03
Odgovorio: mr. Safet Kuduzović
Pitanje: Nerijetko se na web-portalima mogu čitati članci koji govore o šiitima, uglavnom negativno. Ja sam prosječan musliman i volio bih da muslimani budu jedinstveni, naročito u ovom teškom vaktu za vjernike. Zar nije preče i bolje raditi na zbližavanju sa šiitima nego pisati protiv njih? Zahvalni čitatelj.
Odgovor: Nema sumnje da je zbližavanje sa šiitima i drugim islamskim sektama bolje od udaljavanja i razjedinjavanja. Ova činjenica nije predmet spora kod islamskih učenjaka. Međutim, mora se definirati put i način zbližavanja. Ako se pod zbližavanjem misli na vraćanje Kur’anu, sunnetu i praksi prvih generacija, tada je zbližavanje obavezno i primarni cilj šerijata. Ako se zbližavanjem, pak, misli na unapređenje pitanja oko kojih se slažemo, a izbjegavanje govora o krucijalnim pitanjima oko kojih se razilazimo, to je velika nepravda prema islamu.
Pojedinci iz redova ehli-sunneta, zbog nedovoljnog poznavanja šiitskih ubjeđenja, žele rafidije predstaviti kao ravnopravan mezheb (pravnu školu). Smatraju da su razlike između sunnija i šiita iste kao razlike između hanefija i šafija ili malikija i hanbelija. Ovo je potpuno pogrešno ubjeđenje, jer se sunnije razlikuju od šiita u temeljnim stvarima.
Razlikujemo se, između ostalog, od njih u pogledu:
Kur’ana (šiiti smatraju da je Kur’an iskrivljen i nepotpun),
sunneta (šiiti imaju zasebna djela hadisâ i ne prihvataju naše hadiske zbirke),
ashaba (šiiti smatraju ashabe odmetnicima, osim malog broja njih),
učenjaka (šiiti imaju nepogrešive imame koji su, prema njihovom mišljenju, bolji od poslanikâ),
Mehdija (šiiti imaju posebnog Mehdija koji će doći s potpunim Kur’anom) i mnogih drugih stvari o kojima je bilo i bit će govora.
Dakle, razilaženje nije puke fikhske prirode kao što je slučaj s našim pravnim školama, već mnogo, mnogo veće od toga.
Poslušajmo šta kaže šejhul-islam i Allahov dokaz na Zemlji kod šiita, imam Niametullahi el-Džezairi u svom kapitalnom djelu El-Envar en-Nuamanijje, 2/279, kada je govorio o imametu kao osnovnom razlogu razilaženja šiita sa muslimanima: “Mi se s njima ne slažemo oko istog Boga, niti oko istog poslanika, niti oko istog imama. Oni (tj. ehli-sunnet) govore da je njihov Gospodar Onaj koji je poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, a da je vladar poslije njega Ebu Bekr. Mi ne priznajemo tog Gospodara, niti tog Poslanika. Mi (tj. šiiti) kažemo: ‘Gospodar čijem Poslaniku je halifa Ebu Bekr, to nije naš Gospodar, niti je taj Poslanik, naš poslanik.’”
Poslušajmo velikog revolucionara imama Homeinija šta kaže u svom djelu Kešful-esrar, str. 123: “Mi ne obožavamo Boga koji uspostavi veliku građevinu (misli na hilafet) za ibadet, pravdu i pobožnost, potom je lično ruši, postavljajući Jezida i Muaviju i Osmana i druge diktatore da budu nadređeni ljudima. Zatim ne pojasni (misli na Allaha Svevišnjeg) ljudima pravac kojim trebaju ići nakon smrti Poslanika.”
Ove gnusne riječi ne izgovara ehli-sunnet, već najpriznatija šiitska ulema. Nama je jasno ko nam je Gospodar i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao i halife nakon njega, pa neka nam šiiti kažu ko im je Gospodar i poslanik i šta im je vjera, budući da ne priznaju našeg Gospodara i Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Jedina stvar koju tražimo od današnjih šiita jeste da se javno odreknu svojih knjiga u kojima se spominju raznorazni kufrijati i zablude, kao i njihovih zabludjelih autora, iako slove kao nekakvi “velikani”, jer određenim frazama koje su citirali bivaju samo prezreni Allahovi robovi koji, ako su preselili na spomenutim ubjeđenjima, nikada neće napustiti Džehennem.
Pitanje: Nerijetko se na web-portalima mogu čitati članci koji govore o šiitima, uglavnom negativno. Ja sam prosječan musliman i volio bih da muslimani budu jedinstveni, naročito u ovom teškom vaktu za vjernike. Zar nije preče i bolje raditi na zbližavanju sa šiitima nego pisati protiv njih? Zahvalni čitatelj.
Odgovor: Nema sumnje da je zbližavanje sa šiitima i drugim islamskim sektama bolje od udaljavanja i razjedinjavanja. Ova činjenica nije predmet spora kod islamskih učenjaka. Međutim, mora se definirati put i način zbližavanja. Ako se pod zbližavanjem misli na vraćanje Kur’anu, sunnetu i praksi prvih generacija, tada je zbližavanje obavezno i primarni cilj šerijata. Ako se zbližavanjem, pak, misli na unapređenje pitanja oko kojih se slažemo, a izbjegavanje govora o krucijalnim pitanjima oko kojih se razilazimo, to je velika nepravda prema islamu.
Pojedinci iz redova ehli-sunneta, zbog nedovoljnog poznavanja šiitskih ubjeđenja, žele rafidije predstaviti kao ravnopravan mezheb (pravnu školu). Smatraju da su razlike između sunnija i šiita iste kao razlike između hanefija i šafija ili malikija i hanbelija. Ovo je potpuno pogrešno ubjeđenje, jer se sunnije razlikuju od šiita u temeljnim stvarima.
Razlikujemo se, između ostalog, od njih u pogledu:
Kur’ana (šiiti smatraju da je Kur’an iskrivljen i nepotpun),
sunneta (šiiti imaju zasebna djela hadisâ i ne prihvataju naše hadiske zbirke),
ashaba (šiiti smatraju ashabe odmetnicima, osim malog broja njih),
učenjaka (šiiti imaju nepogrešive imame koji su, prema njihovom mišljenju, bolji od poslanikâ),
Mehdija (šiiti imaju posebnog Mehdija koji će doći s potpunim Kur’anom) i mnogih drugih stvari o kojima je bilo i bit će govora.
Dakle, razilaženje nije puke fikhske prirode kao što je slučaj s našim pravnim školama, već mnogo, mnogo veće od toga.
Poslušajmo šta kaže šejhul-islam i Allahov dokaz na Zemlji kod šiita, imam Niametullahi el-Džezairi u svom kapitalnom djelu El-Envar en-Nuamanijje, 2/279, kada je govorio o imametu kao osnovnom razlogu razilaženja šiita sa muslimanima: “Mi se s njima ne slažemo oko istog Boga, niti oko istog poslanika, niti oko istog imama. Oni (tj. ehli-sunnet) govore da je njihov Gospodar Onaj koji je poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, a da je vladar poslije njega Ebu Bekr. Mi ne priznajemo tog Gospodara, niti tog Poslanika. Mi (tj. šiiti) kažemo: ‘Gospodar čijem Poslaniku je halifa Ebu Bekr, to nije naš Gospodar, niti je taj Poslanik, naš poslanik.’”
Poslušajmo velikog revolucionara imama Homeinija šta kaže u svom djelu Kešful-esrar, str. 123: “Mi ne obožavamo Boga koji uspostavi veliku građevinu (misli na hilafet) za ibadet, pravdu i pobožnost, potom je lično ruši, postavljajući Jezida i Muaviju i Osmana i druge diktatore da budu nadređeni ljudima. Zatim ne pojasni (misli na Allaha Svevišnjeg) ljudima pravac kojim trebaju ići nakon smrti Poslanika.”
Ove gnusne riječi ne izgovara ehli-sunnet, već najpriznatija šiitska ulema. Nama je jasno ko nam je Gospodar i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao i halife nakon njega, pa neka nam šiiti kažu ko im je Gospodar i poslanik i šta im je vjera, budući da ne priznaju našeg Gospodara i Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Jedina stvar koju tražimo od današnjih šiita jeste da se javno odreknu svojih knjiga u kojima se spominju raznorazni kufrijati i zablude, kao i njihovih zabludjelih autora, iako slove kao nekakvi “velikani”, jer određenim frazama koje su citirali bivaju samo prezreni Allahovi robovi koji, ako su preselili na spomenutim ubjeđenjima, nikada neće napustiti Džehennem.