Zivio je u Rijadu. Za Allaha dz.s skoro da nije ni znao. Godinama u dzamiju nije krocio, niti je Allahu dz.s., na sedzdu pao. Uzviseni Allah htio je da njegovo pokajanje bude pred njegovom malom kcerkom. Evo sta on kazuje:
Sijelio sam do zore sa svojim drugovima u zlu zabavljajuci se i igrajuci, a svoju zenu ostavljajuci da pati od samoce i bola i sam Allah dz.s., zna od svega jos drugog. Ta cestita i iskrena zena je izgubila nadu u
mene. Nije zalila truda da me savjetuje i upucuje, ali bez koristi.
Jedne noci sam se vratio sa sijela. Bilo je oko tri sahata ujutro. Moja zena i kcerka su bile u dubokom snu. Usao sam u susjednu sobu kako bih ostatak noci proveo uz video gledajuci pokvarene filmove. To je vrijeme
kada Allah dz.s., silazi i govori: “Da li ima neko dovu da Mi uputi pa da mu je uslisam? Da li ima neko oprosta da trazi pa da mu oprostim? Da li ima neko zelju pa da mu je ispunim?”
Iznenada sobna vrata se otvorise, kad ono moja kcerkica koja nije napunila ni pet godina. Njen pogled bio je pun prezira. Rekla mi je :”Babo! Sramota je to! Zar se Allaha dz.s. ne bojis? !” Ponovila je to tri puta, azatim zatvorila vrata i otisla.
Bio sam zaprepasten. Ugasio sam video, zbunjen sjeo, a njene rijeci su odzvanjale u mojim usima. Bile su ubojite. Ustao sam za njom a ona je vec otisla u postelju. Bio sam izbezumljen. Ne znam sta me je spopalo u to doba. Za nekoliko trenutaka trebalo je nastupiti vrijeme sabahskog ezana, koji ce razbiti ovu zastrasujucu nocnu tisinu i pozvati na sabah.
Uzeo sam abdest i otisao u dzamiju. Nisam osjetio neku posebnu zelju za namazom. Ono sto me je zaokupljalo i zabrinjavalo bile su rijeci moje male kcerkice. Ikamet je proucen i imam je zanijetio. Proucio je nesto iz Kurana, pao je na sedzdu, a ja za njim. Nisam ni stavio celo na
zemlju, a rasplakao sam se ni sam ne znajuci zasto. Ovo je prvi put da padnem na sedzdu Allahu dz.s., poslije sedam godina. Od tog placa iz mene je izasao sav kufur, licemjerstvo i nevaljalstina. Osjetio sam da je
kroz mene strujao iman. Nakon namaza ostao sam malo duze u dzamiji.
Potom, vratio sam se kuci i nisam ni oka sklopio prije nego sto sam otisao na posao. Kada sam usao kod kolege iznenadio se sto me ovako rano vidi, jer sam zbog provoda do kasno u noc uobicajio dolaziti kasno na posao.
Kada me je upitao za razlog, rekao sam sta mi se sinoc desilo. Rekao mi je : “Zahvali Allahu dz.s., sto ti je podario ovu malu kcerku koja te je iz gafleta probudila i smrt te nije zadesila dok si u ovakvom stanju bio.”
Kada je nastupilo vrijeme podne-namaza bio sam umoran, jer vec dugo nisam spavao. Zamolio sam kolegu da preuzme moj posao i vratio sam se kuci da se malo odmorim.
Silno sam zelio da vidim svoju kcerkicu koja je bila sebep moje upute i mog povratka Allahu dz.s. Usao sam u kucu. Moja zena je plakala. Upitao sam je sta je bilo, a njen odgovor odjeknuo je poput groma:”Tvoja kcerka je umrla!” Od silnog soka nisam se mogao kontrolisati. Poceo sam plakati. Nakon sto sam se smirio, prisjetio sam se da je sve sto se desilo iskusenje od Allaha dz.s., da iskusa moj iman.
Zahvalio sam Allahu dz.s., podigao slusalicu i nazvao prijatelja i zamolio ga, da dodje da mi pomogne. Prijatelj je dosao. Uzeo je dijete ogasulio i opremio je, a zatim smo joj klanjali dzenazu. Potom, otisli smo na mezarje i moj prijatelj mi je rekao: “Ne prilici da je neko drugi spusti u mezar osim tebe.”
Uzeo sam je, zaplakao i spustio u mezar. Ja nisam ukopao svoju kcerku, nego sam ukopao “NUR” (svjetlost) koji mi je osvijetlio put u zivotu. Molim dragog Allaha dz.s., da je ucini mojom zastitom od Vatre i da nagradi moju strpljivu zenu najboljom nagradom.
Sijelio sam do zore sa svojim drugovima u zlu zabavljajuci se i igrajuci, a svoju zenu ostavljajuci da pati od samoce i bola i sam Allah dz.s., zna od svega jos drugog. Ta cestita i iskrena zena je izgubila nadu u
mene. Nije zalila truda da me savjetuje i upucuje, ali bez koristi.
Jedne noci sam se vratio sa sijela. Bilo je oko tri sahata ujutro. Moja zena i kcerka su bile u dubokom snu. Usao sam u susjednu sobu kako bih ostatak noci proveo uz video gledajuci pokvarene filmove. To je vrijeme
kada Allah dz.s., silazi i govori: “Da li ima neko dovu da Mi uputi pa da mu je uslisam? Da li ima neko oprosta da trazi pa da mu oprostim? Da li ima neko zelju pa da mu je ispunim?”
Iznenada sobna vrata se otvorise, kad ono moja kcerkica koja nije napunila ni pet godina. Njen pogled bio je pun prezira. Rekla mi je :”Babo! Sramota je to! Zar se Allaha dz.s. ne bojis? !” Ponovila je to tri puta, azatim zatvorila vrata i otisla.
Bio sam zaprepasten. Ugasio sam video, zbunjen sjeo, a njene rijeci su odzvanjale u mojim usima. Bile su ubojite. Ustao sam za njom a ona je vec otisla u postelju. Bio sam izbezumljen. Ne znam sta me je spopalo u to doba. Za nekoliko trenutaka trebalo je nastupiti vrijeme sabahskog ezana, koji ce razbiti ovu zastrasujucu nocnu tisinu i pozvati na sabah.
Uzeo sam abdest i otisao u dzamiju. Nisam osjetio neku posebnu zelju za namazom. Ono sto me je zaokupljalo i zabrinjavalo bile su rijeci moje male kcerkice. Ikamet je proucen i imam je zanijetio. Proucio je nesto iz Kurana, pao je na sedzdu, a ja za njim. Nisam ni stavio celo na
zemlju, a rasplakao sam se ni sam ne znajuci zasto. Ovo je prvi put da padnem na sedzdu Allahu dz.s., poslije sedam godina. Od tog placa iz mene je izasao sav kufur, licemjerstvo i nevaljalstina. Osjetio sam da je
kroz mene strujao iman. Nakon namaza ostao sam malo duze u dzamiji.
Potom, vratio sam se kuci i nisam ni oka sklopio prije nego sto sam otisao na posao. Kada sam usao kod kolege iznenadio se sto me ovako rano vidi, jer sam zbog provoda do kasno u noc uobicajio dolaziti kasno na posao.
Kada me je upitao za razlog, rekao sam sta mi se sinoc desilo. Rekao mi je : “Zahvali Allahu dz.s., sto ti je podario ovu malu kcerku koja te je iz gafleta probudila i smrt te nije zadesila dok si u ovakvom stanju bio.”
Kada je nastupilo vrijeme podne-namaza bio sam umoran, jer vec dugo nisam spavao. Zamolio sam kolegu da preuzme moj posao i vratio sam se kuci da se malo odmorim.
Silno sam zelio da vidim svoju kcerkicu koja je bila sebep moje upute i mog povratka Allahu dz.s. Usao sam u kucu. Moja zena je plakala. Upitao sam je sta je bilo, a njen odgovor odjeknuo je poput groma:”Tvoja kcerka je umrla!” Od silnog soka nisam se mogao kontrolisati. Poceo sam plakati. Nakon sto sam se smirio, prisjetio sam se da je sve sto se desilo iskusenje od Allaha dz.s., da iskusa moj iman.
Zahvalio sam Allahu dz.s., podigao slusalicu i nazvao prijatelja i zamolio ga, da dodje da mi pomogne. Prijatelj je dosao. Uzeo je dijete ogasulio i opremio je, a zatim smo joj klanjali dzenazu. Potom, otisli smo na mezarje i moj prijatelj mi je rekao: “Ne prilici da je neko drugi spusti u mezar osim tebe.”
Uzeo sam je, zaplakao i spustio u mezar. Ja nisam ukopao svoju kcerku, nego sam ukopao “NUR” (svjetlost) koji mi je osvijetlio put u zivotu. Molim dragog Allaha dz.s., da je ucini mojom zastitom od Vatre i da nagradi moju strpljivu zenu najboljom nagradom.
